Reč zvuči egzotično; sama stvar je obična i moćna: jedna standardizovana potvrda koja vašu javnu ispravu čini upotrebljivom u 130 zemalja. Evo svega što vredi znati, bez stručnog žargona.
Pre 1961. godine, upotreba dokumenta u inostranstvu značila je niz overa koji se završavao u konzulatu. Haška konvencija od 5. oktobra 1961. godine zamenila je taj lanac, između država članica, jednom jedinom potvrdom: apostilom. On potvrđuje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika i pečat — ali ne i sadržaj.
Numerisan obrazac sa deset standardnih polja, sa zaglavljem „Apostille (Convention de La Haye du 5 octobre 1961)“, spojen heftalicom sa vašim dokumentom ili odštampan na njemu, sa datumom, potpisom i evidencijskim brojem organa koji ga izdaje. Svaka država članica mora ga prihvatiti takvog kakav jeste.
Državna kancelarija kantona koji je izdao dokument — Ženeva za ženevsku diplomu, Cirih za cirišhki izvod — odnosno Savezna kancelarija u Bernu za savezne dokumente poput uverenja o nekažnjavanju. Nikada ambasada i nikada zemlja odredišta.
Kad god strani organ neke države članice zatraži „legalizovan“, „overen“ ili „apostiliran“ švajcarski dokument: upis na studije u inostranstvu, sklapanje braka, viza, registracija privrednog društva, nasleđivanje. Ako odredište nije članica, apostil zamenjuje konzularna legalizacija — mi vodimo oba postupka.